Povratak na Blog
SAD i Kina

Trgovinski rat ili nameštanje pozicija

Trgovinski rat između SAD i Kine deluje sve izvesnije. Tenzije su visoko, i to se odražava na berze širom sveta. Ipak da li je sve tako kako na prvi pogled izgleda?

Trgovinski rat SAD i Kine

Američki predsednik Donald Tramp (Trump), je u toku poslednjih nedelja u žiži interesovanja zbog svojih poteza koji se tiču trgovinskih tarifa prema robi iz uvoza. Prvo najave, potom i otvorene pretnje i na kraju uvođenje tarifa na aluminijum i čelik, a potom i na druge proizvode, uzburkali su javnost. Sve medijske kuće na svetu trenutno budno prate svaki korak. Razni analitičari i savetnici se pozivaju na televizije, daju izjave, objašnjavaju pro i kontra stavove ovih koraka, i diže se mnogo buke oko svega.

A kako se ne bi dizala prašina oko ovakvih vesti, kada ove tarife utiču na mnoge aspekte privrede, društva, trgovine….

Najviše se na udaru našla Kina, odnosno najviše vesti je bilo vezano za uticaj tarifa i čitavog procesa na Kinu. Naravno, sve to je uticalo na Kinu, ali u kojoj meri?

Odgovor Kine

Kina je na uvođenje tarifa i nadolazeći trgovinski rat reagovala smireno i mudro. Bez velike pompe je prihvatala sve pretnje iz Bele kuće, i kada je usledila primena tarifa, uvela je svoje tarife na proizvode iz SAD. Pored toga je aktivno počela da radi na iznalaženju alternativnih izvora roba na koje utiču te iste tarife. Ovo je pokrenulo lavinu novih pitanja i mogućnosti na međunarodnoj trgovinskoj sceni.

Pogled iz šire perspektive

Ukoliko se povučemo nekoliko koraka u nazad i sagledamo dešavanja iz malo drugačije perspektive, situacija se menja iz osnova.

Šira perspektiva

Trgovinski rat – Šira perspektiva

Trgovinski rat je nešto što ne odgovara nikome, pogotovo ne SAD ili Kini. SAD je nacija koja je naviknuta na široku potrošnju jeftinih proizvoda, od kojih većina potiče iz Kine. Pored toga trgovinska razmena sa Kinom je ogromna, i mnoštvo velikih igrača usko sarađuje sa Kinom. General electric i Qualcom najviše izvoze u Kinu. Kina je najveći uvoznik američke soje, od čega živi nekoliko država SAD. Velike američke firme poput Apple-a i Boinga imaju ogromnog interesa na tržištu Kine, kao i proizvodne kapacitete. iPhone se proizvodi u Kini potpuno…

Sa druge strane, Kina izvozi u SAD veliku količinu robe, a najmanje aluminijuma, sa kojim je i započela čitava ova “farsa” oko trgovinskog rata. Kineski kapital ulazi u SAD i amerika se trudi da smanji uticaj Kine na svoju privredu. Pre nekoliko meseci je u poslednjem trenutku zaustavila prodaju Bostonske berze. Ali ni to nije to…

Ko kome duguje?

Ukoliko isključimo trgovinu iz jednačine, i pogledamo iz još šire perspektive, dolazimo do podatka o javnom dugu SAD. Veći deo duga je u rukama Federalnih rezervi (kovnica novca), penzionih i investicionih fondova, a ono što nas interesuje jeste učešće stranaca, odnosno koje države drže javni dug SAD u rukama. Kome duguje SAD?

U decembru 2017 stanje je bilo sledeće:

ukupan javni dug SAD – 21 trilijarda $

od toga strane države:

  1. Kina – 1.2 trilijardi $ (5,7%)
  2. Japan – 1.1 trilijardi $ (5,2%)
  3. Irska – 326 milijardi $ (1,5%)
  4. Kajmanska ostrva – 270 milijardi $ (1,28%)
  5. Brazil, V. Britanija, Švajcarska, Hong Kong, Tajvan, Saudijska Arabija, Indija sa po 257-144 milijarde $ (1,22 – 0,68%)

Ako ne zaboravimo da je i Hong Kong deo Kine,

U rukama Kine je skoro 7% javnog duga SAD!

(Izvor: https://www.thebalance.com/who-owns-the-u-s-national-debt-3306124)

Američki dug

Trgovinski rat – Američki dug

Jednostavnim rečnikom to znači da Kina ovog trenutka odluči da proda 7% javnog duga SAD, to bi značio trenutni krah američke privrede!

Krah američke privrede nikome nije u interesu!

Trgovinski rat i BRICS

BRICS

Trgovinski rat – BRICS

Kako ovaj navodni trgovinski rat utiče na članice BRICS-a? Da vidimo….

  • B -Brazil: ukoliko Kina odluči da ne kupuje soju od SAD, nabaviće je od Brazila
  • R – Rusija: tenzije između Rusije i SAD su prouzrokovale približavanje Kine i Rusije. Odluka Kine da trguje naftom u juanima, je deo strategije BRICS-a da trguju naftom u nacionalnim valutama, što je direktan udarac dominaciji dolara
  • I – Indija: druga svetska ekonomija, sa najvećom stopom rasta prošle godine, može odlučiti da se usmeri prema svom severnom susedu, ukoliko ne bude mogla da izvozi čelik u SAD
  • C – Kina: trgovinski rat sa SAD bi učvrstio veze između članica BRICS-a i dodatno razvio centralnu banku Brics-a
  • S – Južnoafrička republika: zvezda u usponu na međunarodnoj sceni

Sve ovo je poznato i jasno i predsedniku Trampu.

Vuk dlaku menja, ali ćud nikako

Pogledajmo sada i lik predsednika SAD Donalda Trampa…

Većina ljudi ga poznaje kao špekulanta, beskrupuloznog trgovca, zvezdu rijaliti šoa, čoveka okruženog medijskom pompom koji je stalno u žiži dešavanja i skandala, ekscentrika. Sa druge strane isti čovek vodi imperiju zasnovanu na posedovanju elitnih nekretnina! Kada je postao predsednik SAD mnogi su mislili da će se promeniti i da će ga establišment ukalupiti u lik predsednika kakvog svi očekuju.

Donald Trump - Trgovinski rat

Trgovinski rat – Donald trump

Naravno, ovo se nije desilo, i sada se predsednik Tramp ponaša kao i biznismen Tramp. Jedno od njegovih glavnih oružja u pregovaranjima je uvek bilo da prvo podigne tenzije, da uskovitla vodu, napravi problem, da bi posle imao oko čega da se pogađa! To je i priznao u više intervjua.

Manipulacija berzama i nameštanje pozicija

Ako uzmemo u obzir sve prethodno navedeno, imamo trgovca (Tramp) koje je dobio mogućnost da utiče na svetske berze, a u krvi mu je pregovaranje i cenjkanje, i čiji je cilj da zaradi. Nije mu u interesu da trgovina stane, nego da sebi obezbedi bolje pozicije. Spreman je da manipuliše sa svime i da rizikuje, kao što je radio i do sada…

Kao primer smo skoro prevideli i zaboravili da je blizak saradnik predsednika Trampa dan pre najave uvođenja tarifa na čelik prodao sve svoje akcije u firmi koja se bavi preradom čelika! Naravno, poricao je da je imao unutrašnje informacije.

Verujete u slučajnosti?

Suma Sumarum

Nameće se zaključak da je sve što se događa na svetskom nivou deo jedne igre velikih sila, gde nikome nije u interesu da trgovinski rat stvarno počne, odnosno da se zahukta. A mali čovek, koji prati svakodnevnu štampu i medije, i plaši se za svoju mrvicu na svetskom stolu kapitala, dolazi u iskušenje da proda svoje akcije i da spasi što se spasti može. A kada jednom sva ova halabuka prođe, i cene krenu da se penju, onaj koji ima informaciju i koji ima para (Tramp i veliki igrači), će kupiti jeftino i cene će krenuti na gore.

Šta raditi u ovakvim vremenima

Investiraj i zadrži

Trgovinski rat – Investiraj i zadrži

U ovakvim vremenima najpametnije je započeti invest-and-hold (investiraj i zadrži) strategiju.

Krenuti sa investiranjem, i malo po malo stalno kupovati. Tako ćemo, ukoliko cene budu padale, uvek kupovati sve jeftinije.

Kada cene krenu da se penju, onda smo do tada kupovali jeftino, a od tada investiramo i dalje, a prethodne investicije nam donose dobit.

 

Na raspolaganju sam za sva Vaša pitanja – kontaktirajte me i započnite Vaše investiranje.

Kristijan Fürstner, finansijski savetnik

 

 

Ukoliko želite da primate naš Investicioni digitalni bilten, prijavite se na našu email listu

PRIJAVA NA EMAIL LISTU

Podeli ovu objavu

Leave a Reply

Your email address will not be published.

3 × four =

Povratak na Blog